О књизи: 2020 / Сећања Ивана Губара на детињство у послератном белоруском селу читају се са много више интересовања него многи акциони романи. Ова књига говори о свету у коме нема струје, али постоји глад. Где жене сваког дана устају у четири ујутру, а деца се играју са надуваном свињском бешиком. Где се људи не затварају због бербе конопље, већ се награђују транспарентом изазова, где 16-годишње девојке питају: „Ујаче, има ли људи иза Гомеља?“, а предузимљиви људи покрећу стартапе за производњу апарата за млечне гасове из немачке противтенковске мине. Покушајте да читате – можда ћете осетити зов предака.